E pa dragi čitaoci, mislila sam da se neću baviti psihodelicima neko vreme zbog iskustva sa ajahuaskom i preostalog straha od psihoze, ali eto me nazad – previše volim eksperimente! Ovaj put je na red došlo mikrodoziranje, nešto relativno novo i za mene.


Pošto je Antonio dobio jedan LSD tab za svoj rođendan, odlučili smo da ga podelimo u mikrodoze i pokušamo da shvatimo kako funkcioniše taj moderan način uzimanja psihodelika koji prakticiraju poslovni ljudi, pogotovo oni koji se bave kreativnim zanimanjima. Pratili smo uputstva vezana za doziranje – ako vas zanima da detaljnije pročitate o tome kako da podelite tab u mikrodoze i šta da očekujete od samog iskustva, preporučujem vam da posetite odličan sajt po imenu Third Wave.

Tipična mikrodoza za LSD je između 6 i 20 mikrograma, što bi značilo da se može uzeti nešto između 1/16 i 1/5 taba, pod uslovom da tab koji ste dobili zaista sadrži standardnih 100 mikrograma LSD-a i pod uslovom da je tab uopšte bio natopljen pravim LSD-em. Postoji i šansa da se radi o nekoj drugoj supstanci i ja mislim da se to nama desilo ovaj put (cela priča sledi dalje u tekstu!)

Antonio je odlučio da uzme 1/12 taba a ja duplo više, dakle 1/6, kao malo iskusniji korisnik.

Oboje smo uzeli mikrodoze oko pola 11 ujutru a efekti su trajali negde do pola 8 uveče, dakle nekih 9 sati.


    • 11:45am   Sedim u trolejbusu i primećujem da mi se percepcija polako pomera u psihodeličnom smeru, ali ne u vizuelnom smislu, već više u smislu koji bih nazvala mentalno sugestivnim. Dok gledam ljude kako se komešaju u troli, imam jasan fizički osećaj da sam upala u konzervu punu crva. Osećaj gađenja, straha i želje za bekstvom mogu da kontrolišem, ali je svakako tu. Izlazim iz prevoza i šetam do kancelarije. Moram da napomenem da inače nisam gadljiva i da nemam neki problem sa gužvom u prevozu (ionako ga ne plaćam).
    • 12:30pm Sedim na svom mestu u kancelariji i pokušavam da radim, ali me prisustvo drugih ljudi toliko iritira da imam želju da odjednom ustanem i sve ih išamaram ili išutiram. Prisećam se da je jedina supstanca koja je ovo uspevala da proizvede u meni bio fenilpiracetam. Takođe, primećujem da mi leva ruka blago podrhtava i da mi je teško da kucam i pomeram miša. I ovaj efekat je sličan onome koji je pomenuti fenilpiracetam (a donekle i modafinil) imao na mene.
    • 1:30pm Iritabilnost mi se donekle smanjila i sada mogu da radim, ali tip mentalne fokusiranosti koji uspevam da ostvarim nije dobar. Ne mogu da radim ništa kreativno, jedino što mi dobro polazi za rukom i smiruje me su ”copy paste” zadaci. Moram da popunim neku tabelu i to obavljam sa usredsređenošću, ali mi je potrebno užasno mnogo koncentracije kako bih napisala kratak paragraf u reklamne svrhe. Primećujem i da mi periferni vid loše funkcioniše – kao da gledam svet kroz nekakav tunel. Vidim jasno samo direktno ispred sebe, a sve drugo je blago zamućeno. Donja vilica i obrazi mi blago trnu.
    • 2:30pm Odlazim na ručak jer mi krči stomak. Ne osećam glad, ali odlučujem da jedem u nadi da će hrana ublažiti efekte ove supstance. U menzi doživljavam napad paranoje – dok čekam u redu, primećujem da mi glasovi ljudi zvuče zlo i preteće. Jasno čujem glasove iz svih delova prostorije i oni se ne mešaju i ne slivaju u beli šum kako to obično biva, već čujem svaki pojedinačni glas jasno i svi se oni preklapaju obrazujući jednu ružno kompleksnu celinu koja počinje da mi maltretira mozak. Poželim da stavim šake na uši ali se kontrolišem jer sam na javnom mestu. Brzo jedem  i krećem nazad u kancelariju.
    • 3:30pm Osećaj sveopšteg besmisla mi uplivava u svest. Zbog iskustava sa psilocibinom i DMT-em naučila sam da se ne borim sa besmislom jer taj vid borbe donosi najviše mentalnog bola mom sklopu ličnosti. Dišem duboko ali se osećam otrovano i samo želim da se vratim u svoje regularno stanje svesti. Nakon ajahuaske, moje svakodnevno stanje svesti je postalo smirenije nego što je ikad bilo a ova supstanca me je samo podsetila na to kako je biti sjeban, uplašen i mutne glave.
    • 4:30pm Ne mogu više da radim jer mi se povraća. Javljam se Antoniju, koji mi se isto žali da mu je loše i da je protraćio par sati na poslu jer mu je glava u lošem stanju. Počinjem da sumnjam u hemijski sastav ove supstance.
    • 5:30pm I dalje ne mogu da radim kako treba – potrebno mi je nekoliko minuta da pročitam i shvatim jednu jedinu malo dužu rečenicu. Moj osećaj za sintaksu funkcioniše pod ogromnim opterećenjem. Osećam se zgađeno time što sam napravila privremenog mentalnog invalida od sebe.
    • 6:30pm Osećaj mučnine je sada dostigao vrhunac, pa odlučujem da ostanem malo duže na poslu kako se ne bih ispovraćala u prevozu. Istovremeno osećam da dejstvo supstance konačno počinje da slabi i da mi se vraća mentalna bistrina, što me raduje. Na momente mi se neki podsvesni sadržaji (jako stari snovi i neka sećanja čije poreklo ne znam) preliju preko svesnih sadržaja, ali na vrlo suptilan način. Dok recimo DMT u svojoj nekontrolisanoj silovitosti može maltene da nas ubedi u postojanje nekakvih paralelnih stvarnosti, prošlih života i sličnih stvari ukoliko nismo pažljivi, ovo ovde je čisto bio jedan mali talas čudnih sadržaja koji su nestali nakon nekoliko minuta.
    • 7:30pm Vratila sam se u svoje normalno stanje svesti i zahvalna sam za to. Uz neku ironiju, sećam se Hakslijevih reči iz Vrata percepcije, gde on ovo regularno stanje uma naziva ”profoundly unsatisfactory state known as being in one’s right mind.” U ovom trenutku se nimalo ne slažem sa njim i uživam u svom ”običnom” rasterećenom umu bez briga, strahova i agresivnosti – takvo je moje trenutno stanje kada ne koristim nikakve supstance.
    • 8:00pm Pričam sa Antonijem o njegovom iskustvu i saznajem da se manje-više poklapa sa mojim, jedino što on nije imao napade agresivnosti, paranoje niti bilo kakve veće fizičke smetnje. Njemu je supstanca na sličan način oduzela mentalnu bistrinu na nekoliko sati i izmorila ga.

Zajedno smo došli do zaključka da supstanca koju smo dobili najverovatnije nije bio LSD, već nešto od halucinogenih supstituisanih feniletilamina – najverovatnije 2C-B. Odlučili smo da ćemo sledeći put testirati mikrodoze pečuraka, pošto u tom slučaju gotovo da ne postoji rizik od dobijanja neke pogrešne supstance.

Šta smo oboje naučili iz ovog eksperimenta?

Kao prvo, da bi trebalo da nabavimo testing kit za sintetičke halucinogene supstance. Iako mikrodoziranje teško da može da donese neku ozbiljniju štetu, ipak može čoveku da upropasti ceo dan. Nisam nikad bila zainteresovana za 2C-B i ne bih ga samoinicijativno probala, ali eto to se desilo silom prilika. Pamtiću ga kao supstancu koja uznemiruje um, oduzima lucidnost i podstiče bes i agresivnosti u mom sklopu ličnosti.

A kao drugo (toga je uvek lepo prisetiti se!), da kada je čoveku regularno stanje svesti vedrije, izoštrenije i zabavnije od onoga što donose supstance, znači da je u dobroj poziciji u životu što se tiče mentalnog zdravlja.

Vama još preporučujem da ako imate prilike počnete da gajite sopstvene pečurke, jer je to možda najbolja investicija u slučaju da vas psihodelici i mikrodoziranje ozbiljno zanimaju a ne želite da previše rizikujete.

Do sledećeg posta,
vaša J.




  • LSDRUL3S

    Baš sam očekivao pozitivna iskustva na osnovu naziva posta, kad ono – međutim! Šteta što nije ispalo kako treba. Dopada mi se ovaj “serijal” postova o psihodelicima, jedva čekam post o pečurkama. ^^

    • Jasenka_G (author)

      Hvala ti, biće i o pečurkama nekom narednom prilikom. Što se tiče LSD-a, eksperiment će se ponoviti jer mislim da mikrodoziranje 2C-B-a nije nešto preporučljivo niti korisno, pa je ovaj tekst čisto da oslika šta se dešava kada čovek pogreši 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *