Dobrodošli na ovaj lepi blog posvećen psihodelicima i psihologiji.
Možda i još ponečemu.


Situacija je malo čudna s obzirom da je ovaj blog trenutno tamna strana Meseca u odnosu na moju fotografsku stranicu. Za sada će blog i foto portfolio morati da dele isti domen, delimično iz finansijskih razloga a i delimično zbog toga što mi je zabavno da jedan URL istovremeno nastanjuju svadbarski fotograf i promoter psihodelika, koji je ustvari jedna ista osoba.

Uz to, nadam se da vas password ne zamara previše.


Trenutno nemam fiksni plan u smislu redosleda tema kojima ću se baviti ovde, ali svakako mogu da vam najavim šta planiram da pokrijem ovde i na koji način. Krenimo prvo od načina; ono na čemu ću insistirati je preciznost, citiranje izvora (po mogućstvu Erowida jer jedini ima jako opširnu bazu podataka o svim mogućim psihoaktivnim supstancama), izbegavanje spiritualnih zaključaka i generalno izbegavanje lupanja gluposti o stvarima koje ne razumem ili nisam kompetentna da analiziram (kao što je recimo neurohemija na nekom dubljem nivou – iako znam dosta o neurotransmiterima nisam stručna da vam objasnim neke detalje vezane za njih i uopšteno hemiju ljudskog mozga). Sve što sam lično doživela biće prepričano u najopširnijem mogućem vidu ali ću se uzdržati od donošenja nekih pompeznih zaključaka o poreklu univerzuma i svesti. Koliko god bili intenzivni neki uvidi (ovde prvenstveno mislim na uvide izazvane psilocibinom i DMT-jem), ne mogu da vam ih ponudim kao neku vrhovnu istinu. Klonim se uloge life coach-a i neću vam ništa propovedati – samo vam pričam svoju priču. Vi vidite kako se ta priča uklapa ili ne uklapa u vaš sistem razmišljanja.

Inače, svi komentari su itekako dobrodošli, a ako neko od vas lepo piše i voljan je da podeli neko svoje psihodelično iskustvo, mogu da objavim i vašu priču u vidu guest bloggera.

Jedan od razloga zašto sam odlučila da pokrenem ovaj blog je i činjenica da ne verujem da su duboka iskustva toliko neizreciva i nepojmljiva da ne mogu da se pretoče u reči. Mislim da se čak i neke krajnje apstraktne ideje i iskustva mogu jako dobro opisati rečima, uz određene metafore i smislena poređenja. Čovek samo mora da ume sa rečima (valjda je tu potreban i neki talenat) i da bude strog po pitanju kvaliteta onoga što piše.

Ako vam nešto znači, ja sam diplomirani filolog; pre no što sam otišla da studiram digitalne medije u Americi diplomirala sam na Filološkom ovde u Beogradu, pa sam valjda i zvanično kvalifikovana da budem bloger. Što se tiče same tematike psihoaktivnih supstanci, lista stvari koje sam probala između svoje dvadesete i tridesete godine je zanimljiva i duga, a uključuje i neke nestandardne opcije kao što su recimo smart drugs iz kategorije nootropika ili feniletilamin, koji je u neku ruku otac mnogih stimulativnih supstanci i teško se nalazi u izolovanom obliku. Pošto sam bila jako lud i glup omladinac, nisam se sramila ni intravenskog heroina, metadona, litijuma i lekova za šizofreniju, o kojima ću pokušati da vam pišem koliko god me sećanje služi.


Za kraj ovog uvodnog posta bih podelila sa vama nekoliko tema o kojima planiram da pišem uskoro, pošto su mi iskustva vezana za ajahuasku relativno sveža, pa bih od njih krenula. Vi budite slobodni da date neke dodatne predloge.

  • Depresija i ajahuaska – vredi li rizikovati?
  • Ajahuaska kao najgori mogući egzistencijalni užas
  • Uticaj meditacije na psihodelična iskustva
  • Šta je uopšte dobar a šta loš trip?
  • DMT vs Psilocibin
  • Ajahuaska, intuicija i sinhroniciteti
  • Takozvana kosmička svest – šta je to?

Do sledećeg posta,
vaša J.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *