Pre nekih godinu dana, desilo mi se da sam se prvi put stvarno zaljubila u parfem i to na sličan način na koji se zaljubljujem u ljude. Svi dobro poznati simptomi bolesti bili su tu – opsesivne misli, nedostatak apetita, danonoćno sanjarenje i nekakva neodređena želja za intimnošću. Ovo je priča o tom parfemu…

  Mak je moja velika ljubav od detinjstva, a tako će verovatno i ostati za ceo život. Odmah da kažem da se moje oduševljenje makom završava na samom semenu – što se tiče opijumskih derivata koji se dobijaju iz čaure, o njima ću možda pisati nekom drugom prilikom s obzirom da mi baš i nisu…

  E pa dragi čitaoci, mislila sam da se neću baviti psihodelicima neko vreme zbog iskustva sa ajahuaskom i preostalog straha od psihoze, ali eto me nazad – previše volim eksperimente! Ovaj put je na red došlo mikrodoziranje, nešto relativno novo i za mene. ošto je Antonio dobio jedan LSD tab za svoj rođendan, odlučili…

  Prošlog vikenda Antonio i ja išli smo u kratak izlet do Temišvara, pa bih da podelim sa vama par zapažanja i da vas posavetujem šta da radite, a šta da ne radite u ovom gradu. eć neko vreme nas dvoje planiramo vikend izlet, pa smo se dvoumili između Temišvara i Budimpešte i izabrali Temišvar…

  Mak je jedna od stvari za koju sam emotivno vezana do te mere da delim ljude na one koji ga vole koliko i ja (to su ”moji ljudi”) i one koji ga ne vole (to su ljudi koje smatram dosadnim pizdama). Izvinjavam se, ali šta da radim – nekad je taj tip diskriminacije jači…

  Dezerti sa dunjom su poprilično retki (ako izuzmemo sir od dunje zvani kitnkez i kompot), pa ću ovde podeliti dva lepa jesenja recepta koja sam sama smislila. Poprilično su zdravi, pa se nadam da će se dopasti i ljudima koji su obazrivi što se tiče slatkiša. pre nego što se bacim na pisanje recepata,…

  Za sve radoznale duše koje su čitale prethodne postove, mali podsetnik – prošlo je pola godine otkako sam bila na ceremoniji, pa sam odlučila da i zbog vas i a sebe same napišem kako se trenutno osećam. ajstrašniju stvar koju imam da vam kažem reći ću odmah na početku – trauma i dalje traje.…

  Kako je život posle ajahuaske jedna jako lična stvar i teško da prati neki strogo ustaljeni patern kod različitih ljudi, unapred se izvinjavam na subjektivnosti. ajbitnije što imam da vam kažem za početak je to da je šansa  da dobijete trajnu psihozu nakon ajahuaske mala, a rizik da dobijete neko konkretno fizičko oštećenje mozga…